Pojam i kratka istorija fotografije

Fotografija je medij dobijen delovanjem svetlosti na površinu koja je osetljiva na svetlost. Fotografija može postojati u fizičkom obliku (na papiru, staklu, limu, …) ili u elektronskom obliku (na kompjuterskom monitoru, projektovanjem na određenu podlogu, …).

Naziv fotografija (od grčkih reči fotos i grafein) prvi je upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. prilikom opisivanja svog otkrića slikanja pomoću svetlosti, ali njegov izum nije bio tada obelodanjen (nego tek vek i po kasnije – 1977. godine) pa javnost u to vreme nije saznala za taj naziv. U nekim knjigama mozemo procitati da nemačka istoriografija pripisuje prvu upotrebu naziva fotografija nemačkom astronomu Johanu Medleru (25. februar 1839. godine), ali ostala svetska istoriografija to odlucno osporava. Zvanično je prvi uneo u javnost naziv fotografija (tj. crtanje pomoću svetlosti) engleski astronom i fizičar Džon Heršel, 4. februara 1839. godine, tri nedelje pre Medlera. Kod nas u srpskom jeziku ponekad se koristi i reč svetlopis.

Fotografija je, zapravo nastala u Francuskoj u prvoj polovini XIX veka, Žoze Nisefor Nieps je 1822.godine izradio prvu fotografiju na kalajnoj ploči dimenzija 16x20cm. Služio se kamerom obskurom, u početku malog formata snimka 3×3. Ploču je presvlačio slojem asfalta,a ekspozicija je trajala osam sati po letnjem sunčanom danu. Slika je razvijana u biljnim uljima. Slika je bila obrnuta kao u ogledalu, pa je od 1825.poceo da fotografiše kroz prizmu sa ogledalom ispred sočiva. Za zvanični nastanak fotografije vezuje se godina 1839. Kada je Luj Žak Mande Dager demonstrirao fotografiju na posrebrenoj metalnoj ploči koju je prvo izlagao uticaju joda i dobijao srebro-jodid. Došao je do zaključka da se emulzija moze razviti isparavanjem žive, što je uticalo na skraćenje ekspozicije na 15 min.

U sledećih nekoliko godina fotografi su eksperimentisanjem značajno unapredili ceo postupak, ali najveći napredak napravio je Džordž Istmen koji je izumeo fotografski film, tj tanku prozirnu traku s fotoosetljivim slojem. Prvi aparati koje je proizveo u svojoj fabrici Kodak, su imali ugradjen film, a nakon što bi se film potrošio vracao bi se u Kodak, oni bi razvili film napravili positive i vratili aparat vlasniku s fotografijama i novim filmom. Vremenom, novije verzije fotoaparata omogućavale su vlasniku da sam menja i razvija film.

Krajem dvadesetog veka fotografija doživela je još jednu revoluciju uvodjenjem digitalne fotografije.Tada se pokrenula se čitava jedna armija novonastalih fotografa, ne samo profesionalnih nego i amatera. Većih razlika izmedju digitalnog i analognog fotoaparata nema ,osim u načinu na koji se beleži slika. Digitalna fotografija predstavlja samo logičan nastavak analogne fotografije, tako da svi osnovni pojmovi vaze i za novu tehnologiju.

Oblasti stvaranja u fotografiji

  • Umetnicka fotografija
  • Novinska fotografija
  • Reklamna fotografija
  • Naucna fotografija
  • Svadbena fotografija
  • Amaterska fotografija

Pravilo trećine

Pravilo trećine je jedna od kompozicijskih tehnika u fotografiji i drugoj vizuelnoj umetnosti poput slikarstva

Prema pravilu, slika je podeljena u devet jednakih delova, i to sa dve horizontalne i dve vertikalne crte jednako razmaknute. Time nastaju četiri preseka u koja se obično smešta glavni objekat na slici. Ovakva kompozicija slici daje više energije, interesa i veću napetost, od jednostavnog smeštanja objekta u centar, što može delovati monumentalno, nepokretno i eventualno neinteresantno.

Kod horizonta, u pravilu trećine on se smešta na gornju ili donju horizontalnu crtu.

Dakle, prema pravilu trećine, za komponovanje se koriste trećine i preseci tih trećina.

Pravilo trećine se javilo oko 1845. godine, tada primenjeno u slikarstvu.

Reklamna fotografija

Crtež je oduvek bio sredstvo najlakšeg komuniciranja među ljudima, nezavisno o stepenu obrazovanja. Prisutan je od samog početka ljudskog razvoja. Još dok nije postojalo pismo, crteži su se upotrebljavali za izražavanje, pojašnjavanje misli i želja. S izumom fotografije u prvoj polovini 19.veka napokon se pojavio medij koji je mogao izraditi potpunu reprodukciju sveta. Fotografija kakva je danas poznata nastala je dugim evolutivnim putem. Kako je napredovala tehnološki, tako je napredovala i njena namena prikazujući svet u njegovom najsirovijem obliku.

Fotografije je tokom godina postala univerzalno komunikacijsko sredstvo. Jedan od najboljih i najuočljivijih primera složene vizualne poruke koja koristi fotografiju je reklama. Ona je jedna od najbitnijih metoda komunikacije imeđu proizvođača i potrošača. Pravila tržišta diktirana su kvalitetom proizvoda i načina na koji je on plasiran na tržište. Komunikacija između potrošača i proizvođača uslovljena je kvalitetom vizuelne poruke, a jedan od krajnje bitnih elemenata vizuelne komunikacije upravo je fotografija. Drugim rečima, moderna reklama direktno zavisi od kvalitetno odrađene fotografije. Bila ona jedan od sekundarnih elemenata ili centralni deo vizuelne poruke, fotografija je tokom prošlog veka utemeljena kao fundamentalni dio štampanog vizuelnog komuniciranja.

Bilo kako bilo, veština komuniciranja pomoću medija fotografije jedinstven je i složen proces čija se evolucija dešava paralelno s prolaskom vremena — tačnije dolaskom novih modnih, kontekstualnih i vizuelnih trendova. Na reklamnom fotografu ostaje zadatak prepoznavanja trenda, plasiranja proizvoda i kreacije provokativne poruke koja se dovoljno ističe da privlači pažnju, a ujedno postoji u granicama konvencije, poštujući neke načelne komunikacione norme. Radilo se o tehničkoj realizaciji, kreaciji ili praktičnoj upotrebi, profesionalna fotografija korišćena u reklami poštuje određene standarde. Ti su standardi pitanje sredine i namene same fotografije, a na fotografu je da ih prepozna i iskoristi na najbolji mogući način. Kako u reklamnoj, tako u svakoj drugoj vrsti umjetničke fotografije potrebno je znati norme, tehniku i najbolji način dočaravanja kreatorove vizije motiva. Zahvaljujući tom znanju svaka fotografija postaje individualno delo – individualna perspektiva koja posmatraču gledanje u sliku pretvara u jedinstveni doživljaj. I upravo se to može nazvati dušom fotografije.

Konkretno, ono što fotografija u reklami čini danas je pojačavanje ili dodavanje komunikacionog aspekta tekstualnoj ili slikovnoj poruci u skladu sa nekoliko bitnih elemenata:

  1. motiv,
  2. kontekst vremena,
  3. ciljano tržište,
  4. planirano značenje poruke.

Fotografija je moćno sredstvo izražavanja. Njenim se korištenjem u reklami postiže najdelotvorniji učinak zato jer govori jezikom koji svi razumeju, njenom prikazu ljudi veruju, a time ima moć da deluje svuda i na svakoga. Konačno, posmatrati “rok trajanja” ovog vida vizuelnog komuniciranja jednostavno je nemoguće. Fotografija i reklama dva su neodvojiva elementa koji će u zajedničkoj formi postojati praktično sve dok postoji potrošačko društvo. Razlog ovome je, u krajnjoj liniji, ljudska priroda i osećaj za estetiku i individualno percipiranje bogatstva vizuelnog aspekta šarenog sveta koji nas okružuje. Kada se govori o fotografiji kao elementu reklame, govori se o dalekosežnom komunikaciono definisanom području čije značenje ide daleko dalje od granica tehničke realizacije. Samo sagledavanje aspekata reklamne fotografije zanimljiv je posao s obzirom da se njena obeležja menjaju u skladu sa zahtevima i afinitetima ciljanog tržišta. Upravo zbog toga pravila kojih se pri kreaciji reklamne fotografije drži danas neće nužno predstavljati zakonitosti uspešne vizuelne prezentacije za nekoliko godina. Ipak, ono bitno što zapravo čini fotografiju uočljivom i čitljivom kao elementom vizualne poruke je dobro osmišljen koncept, dobar kadar, adekvatno znanje pri kreaciji fotografije i planirani pristup. Ovo je, ujedno, i konačni presudni element koji odvaja dobru reklamnu fotografiju od loše. Takođe, ideja je da fotografija korišćena za reklamu mora imati svrhu te da ne sme spadati u generičku kategoriju. Jer, ako se planira koristiti u njenom izvornom obliku, odnosno bez prevelikog intervenisanja naknadne obrade i montaže, ona mora u smislu plasiranja poruke biti dosledna sama sebi. Ovo, naravno, neće biti privlačno kao velik broj digitalno manipulisanih fotografija (koje su, u krajnju ruku, uobičajen trend), ali će u drugu ruku, ostaviti fotografiju u njenoj izvornoj formi. Ta forma, u velikom broju slučajeva spada u domenu umjetničke fotografije što je iz perspektive kreacije popraćeno nekim osnovnim zakonitostima i tradicionalnim gledištima. Upravo zbog toga sama ideja promatranja korištenja fotografije iz perspektive reklamne fotografije čitavoj priči daje zanimljiv zaokret ubacujući digitalnu manipulaciju, formiranje konteksta tekstualnom porukom te isticanje brenda koji sama reklama prezentuje. U reklami nema mesta za objašnjavanja, već samo za prikazivanje. Fotografija i tekst moraju biti napadni, jasni i jednostavni. Moraju privući pažnju primaoca poruke i dugo mu ostati u sećanju. Time možemo zaključiti da moć fotografskog izražaja i snaga uveravanja koju fotografija poseduje izaziva reakcije kod ciljane publike kojoj je namjenjena i time ispunjava svoju zadatak – prodaju proizvoda.